Rođen sam i živim u ovoj državi (Srbija) već 44 godine i mislim da je ona ovakva kakva jeste zahvaljujući samo nama koji u njoj živimo.
Nisu nama krivi ni političari ni ratovi ni sankcije, sami smo krivi.
Slobodan Milošević ne bi došao na vlast da nije imao podršku velikog broja građana ove zemlje, a dobio ju je zahvaljujući tome što su ljudi nakon 50 godina mogli slobodno reći da su srbi, da pevaju nacionalističke pesme, nose kokarde itd.
Miting na Gazimestanu, na kome se evidento okupila ogromna masa ljudi - nebitno koliko ih je tačno bilo, je samo pomogao da u Hrvatskoj i Bosni na vlast dospeju likovi kao što su Franja Tuđman i Alija Izetbegović.
Vojna intervencija JNA u Hrvatskoj i Bosni ne bi bila moguća da su ljudi odbili da idu u jedan besmisleni rat koji je vladajućoj manjini u Srbiji, a bome i u Hrvatskoj i BiH omogućio beslovesno bogaćenje putem trgovine oružjem, gorivom, cigaretama i ostalom robom.
Svo to vreme, Miloševiću u Srbiji je popularnost rasla iako su nam uvedene sankcije, rodbina koja je živela u Hrvatskoj i BiH je izbegla kod nas, standard nam je opao do mizerije, ali Sloba je i dalje bio BOG!.
Fabrike su radile za vojsku koja tu robu nije plaćala - jer ko sme da trži novac a država je u ratu.
Nakon Dejtona, ON postaje mirotvorac i garanat mira na Balkanu!
Svo vreme, njegov sin, žena i ekipa bliska vlasti se bogati na bedi svog naroda, jer ONI imaju monopol na šverc cigareta, goriva i svega živog.
Prevare tipa Jezda i Dafina su samo dokaz da je narod po ko zna koji put naseo na priču o brzom i lakom bogaćenju - koji to biznis može da donese realno profit od 15 do 20 posto mesečno, osim kriminala.
Ekonomisti, istina malobrojni su to tvrdili, ali narod je kao ovca trčao da uloži svoj teško stečeni i sačuvani novac u Drpiment banku.
Neki su čak i imovinu prodavali da bi na brzinu obrnuli novac.!
1994. se pojavio deda Avram i pokušao da sredi situaciju, ali je ubrzo sklonjen jer je bio prepreka pljački naroda.
Narod je otkupio gomilu stanova za realnu cenu 1 m2 stana, a neki i manje.
Kad bi neko samo izračunao koliko je novca država na tome izgubila,mislim da bi dugovi ove države bili mnogo manji.
Na internetu sam našao podatke da je bilo oko 680000 stanova koji su otkupljeni u to vreme.
Malo matematike:
680000 x 200 eur( 400 DEM)= 136.000.000 EUR - masa ljudi je po ovim cenama platila stanove
Da su stanovi prodati po realnoj vrednosti:
680000 x 20000 eur(40000 DEM) = 13.600.000.000 EUR
Znači da je država izgubila oko 13.464.000.000 EUR - oko TRINAEST MILIJARDI EURA.
Sve te stanove je neko izgradio i uložio novac, pa iako prepolovimo taj iznos, ipak ostaje preko ŠEST MILIJARDI EURA štete.
Do stana su došli i ljudi koji u relanom životu nikad ne bi imali ni vikendicu a kamoli stan.
Onda ispada da su svi koji su kao i moji roditelji zidali kuće, zaduživali se kreditima ispali budale.
Milošević je bio BOG!!!!
Izgleda da nikome nije smetalo što ne možemo da putujemo, da zaradimo od rada, da živimo kao ostatak Evrope,da se lečimo, školujemo, obrazujemo, letujemo u inostranstvu i da radimo sve što radi normalan svet.
Mladi su, ko god je mogao i kako je mogao, je bežao iz ove kvazi države, faktiči prćije mileoševićeve i mirine mafije.
Živeo SPS!
Živeo JUL!.
Onda je na red došla 1999 i bombardovanje.
Kada su nam na glavu počele padati bombe, rušili nam mostove i kuće, ubijali grđane, radnike RTS, decu, mi smo se skupljali i " branili mostove" pesmom Ere Ojdanića i ostalih seljobera!!!!
Prvi znak kraja Miloševića je bilo formiranje koalicije koja će kasnije dobiti naziv DOS, koja je počela da održava mitinge po Srbiji, na kojima sam bio i video svaki put sve veću masu ljudi koji su dolazili na iste.
Kada je Slobodan Milošević bez ikakvog realnog razloga raspisao izbore ( nije morao) narod je shvatio da postoji šansa da ga se rešimo - potrošen je.
Moje lično mišljenje:
Nije morao da raspiše izbore jer mu mandat nije istekao, mislim da ih je raspisao u inat Miri Marković i njenoj bandi,jer mu je otprilike bilo dosta njenog vladanja....
Kada je, posle prvog kruga izbora, država ušla u generalni štrajk koji nije mogao da smiri, priznao je izbornu krađu i NAPOKON OTIŠAO sa vlasti.
Svi smo očekivali neko novo zlatno doba za nas i našu decu, ali to i nije bilo baš tako.
Kad su, sd već bivši Miloševićevi satrapi, shvatili da im Zoran Đinđić smeta, ubili su ga i nastavili pljačku države.
Političari posle Zorana su, umsto da vode državu, kupovali glasove partijskim zapošljavanjem,obećanjima, asfaltiranjem 100 m ulice, pečenjem prasica i volova, koncertima i ostalim glupostima. Za narod ih je baš bilo briga - mi smo potrošna roba.
I danas nam je isto kao i pre 14 godina,sem što nemamo vize, pa možemo na more u Grku na čekove, plaćamo pretplatu da gledamo Paju i Jareta, Bolji Život i Otpisane po hiljaditi put.
Problem sa nama je što smo kratke pameti, jako brzo zaboravljamo,opraštamo i zadovoljavamo se sitnicama.
Kažu da smo vredni ljudi. Otkud onda da su nam kafane i restorani puni samo radnim danom pre podne, kad je radno vreme!
Mi smo lekare naučili da dobijaju mito za svoj redovan posao, podmićujemo sve i svakoga i na svakom koraku.
Podmićujemo i učiteljice, nastavnike, poštare, trgovce,čuvare,kontrolore na parkingu, konduktere u javnom prevozu i bog te pita koga sve ne.
Bacamo smeće po ulicama,zapišavamo i zaseravamo hodnike, ćoškove, trafo stanice.
Nastavak sledi...
Нема коментара:
Постави коментар